U utorak, 31.01.2017.godine će se održati 90.sednica Upravnog odbora Zajednice trenera Rukometnog saveza Srbije. Sednica će se održati sa početkom u 10 časova u prostorija RSS , Beograd , Tošin bunar 272. Poziv za sednicu možete preuzeti klikom na link:POZIV 90.SEDNICA UO ZT RSS
Francuska – Norveska
Finale se ne igra, finale se pobedjuje.
Obogacena dolaskom mlade fantasticne generacije (Fabregas i Remili su dva od tri najbolja strelca a jos nemaju 22 godine) selekcija Francuske leti do finala na « svom Mundijalu » bodrena sa vise od 10 000 odusevljenih gledalaca u Nantu, vise od 15 000 u Parizu i blizu 30 000 u Lilu nikada prije vidjenom u rukometu.
Oplemenjena sa trenerskim dvojcem Dinart-Zil i mozda zadnjim velikim takmicenjem za dvojac Omejer-Narcis ostaje im da veceras u 17h30 prodju zadnju prepreku i popnu se na poslednju stepenicu.
Ocekivanja su velika a kako i ne bi bila. Budzet francuske rukometne federacije u 2017-oj godini je 24 miliona € (9 miliona € od sponzora) npr. 2006-e godine je bio 12 miliona € (3 mil. od sponzora) 2006-e godine je broj licenciranih igraca bio 350 000 a 2017-e godine je taj broj porastao na 550 000 licenciranih. Da bi bili sponzor reprezentacije minimalna suma je milion €. Sponzorima je zanimljivo sto su rukometasi pristupacni kao npr. kada zamole Nikolu Karabatica da potpise 100 majica on to uradi sa zadovoljstvom dok takav slucaj nije recimo sa fudbalerima.
Ne kazem da igraju pare ali jako je bitna struktura kao sto je imaju francuzi. Imaju proizvod lepo upakovan, da li u vidu prvenstva ili reprezentacije i to dobro prodaju. Dugogodisnji rad im se je isplatio.
Norveska reprezentacija je prvi put u velikom finalu na SP-u. Reprezentacija koja je dobila pozivnicu od IHF-a. Najveca zvezda je Sander Sagosen (21) koji je izabran za najboljeg srednjeg beka na EP-u 2016-e u Poljskoj momentalno igra u Danskom Alborgu a od sezone 2016/17 ce biti clan francuskog PSG-a. Jos jedan dokaz da u sport ne postoje stari i mladi igraci vec postoje samo dobri i losi (manje dobri). Da li je tako i na nivou reprezentacija ? « Stara » Francuska je sve osvojila a « mlada » Norveska nista. To cemo zaboraviti, a zaboraviti cemo i utakmicu u grupi gde su trikolori pobedili 31-28, zaboraviti cemo i sve statiske i cekamo veliko finale gde Francuzi nece dozvoliti, kao ni do sada, ciste suteve bekova iz idealnih pozicija. Jos jednom ce hteti pokazati snagu a mozda i svoju najbolju utakmicu, nosena publikom u prepunom Bersiju. Ili ce Sagosen, Mirhol i drustvo napraviti veliki pritisak na domacina i napraviti veliko iznenadjenje.
Da li moze norveska odbrana da zaustavi francusku tesku artiljeriju bekova i fizicki im se suprotstavi pa da iz te dobre odbrane razvija svoju brzu igru je vise pitanje za njihovog trenera Kristijana Bergea. Racunam da ce Norvezani prikazati veliku zelju i veliku utakmicu jer samo tako mogu parirati favoriziranim Francuzima. Morati ce da imaju nesto « vise » od igre. Sport je zanimljiv jer sedesavaju velika iznenadjenja a u stvari « finale se ne igra, finale se pobedjuje »
Posebno zadovoljstvo imam što možemo podeliti i mišljenje o finalnoj utakmici i Đorđa Ćirkovića :
”Lopta ne laže!”
Francuska- Norveška, potpuno zasluženo. S jedne strane, domaćin Svetskog prvenstva i petosruki svetski prvak, a s druge najprijatnije iznenađenje prvenstava, ekipa koja je ulaskom u finale osvojila prvu medalju za norveški muški rukomet. Sam pogled na istorijsku dimenziju ovog susreta sugeriše pobednika. Dakle, pariska pitalica glasi- Mogu li Vikinzi u Bersiju do čuda?
Komparativna analiza timskih statistika sutrašnjih finalista „kaže“ da ne bi bilo nikakvo čudo da Norveška pobedi.
Ukupan šut – FRA 249/382 (65%); 6m 88/129,krilo 26/37, 9m 55/113, 7m 19/28 NOR 248/395 (63%); 6m 60/96, krilo 42/58, 9m 57/121, 7m 18/29
Kontanapad- FRA 45/57 NOR 60/77
Asistencije- FRA 141 NOR 146
Tehničke greške- FRA 84 NOR 73
Ššta ne piše u ovoj statistici? Kako reče Veselin Vujović po završetku prvog polufinalnog meče „Jedno je pričati i gledati, a sasvim drugo je igrati protiv Francuza. Mnogo su jaki na terenu“. Dakle nigde ne piše koliko „bole“ ti kontakti francuske odbrane, odnosno koliko troše protivničke napadače. Takođe, ne postoji podatak koliko je puta odbrana „pomogla“, tako što je susedni igrač napravio prekid. Ne piše nigde da su Francuzi dobili svako drugo poluvreme i da su procenti šuta protivnika padali kako se utakmica bliži kraju. Zatim ne piše da je samo jedan gol u polufinalu protiv Slovenije postignut u sadejstvu tri igrača, ostali golovi su postignuti isključivo kroz igru 1 na 1 i 2 na 2. Na tom meču skoro svi francuski bekovi su postigli gol udarcem van 9m (bez kontakta) ali i tako što su izdržali duel (odmbrambeni igrač na leđima). Ovim podacima želim da naglasim ono što je za rukometnu javnost možda i očigledno- Francuska je fizički besprekorno pripemljena ekipa. S druge strane jasno je (ne baš svima) da za njih pobeda nije događaj nego proces (zato oni i kada ništa ne valjaju nisu loši).
Turnirske okolnosti. Ovo nije samo finalni meč već deveti meč u 18 dana koliko traje turnir. U tom kontekstu nije zanemarljivo što će domaćin imati dan odmora više. Zatim, Norvežani su svoje polufinale sa Hrvatskom u energetskom smislu odigrali po principu „oll aut“ sa sve produžetcima i sa ogromnim slavljem koje je na parketu posle meča trajalo još 20 minuta. Bjornesen (7:22) i Jondal (7:10) su proveli na terenu gotovo dva sata više od Ludovika Fabregasa (5:33), koji je francuski igrač sa najviše minuta na parketu. Veliko je pitanje da li će ova mlada ekipa, koja će dve noći spavati sa srebrnom medaljom imati energije da je u nedelju oboji u zlato.
Taktički aspekt. Paradoksalno zvuči ali očekujem taktički veoma predvidljiv meč u kojem će obe ekipe početi sa 6-0 odbranom. Norvežani će tako i završiti meč, dok će Francuzi u jednom delu meča , verovatno „ponuditi“ i zonu 5-1. Ako Francuzi adekvatno odgovore na norveški kontranapad koji je vremenski-prostorno usklađen do savršenstva biće u ogromnoj prednosti jer pozicioni napad nije oružije koje će Norvežane odvesti do zlata. Ako i Bergerud izgubi duel protiv francuskih golmana mislim da ćemo gledati nezanimljivo finale.
Prvi put Karabatić nije u ulozi čovek-tim i čini se da su Remili, Dipanda, Port i Abalo (desna strana napada postigla skoro polovinu golova protiv Slovenije) napravili sjajan balans unutar tima.
Eventualni scenarijo za senzaciju: Bergerud mora da ima „noć skuplju vijeka“, kontarnapad Norvežana mora da donese 30% golova uz minimum tehničkih grešaka. Otvaranje utakmice mora da bude na strani Norvežana kako bi se psihološki pritisak na domaćina pojačao. Centralni igrači odbrane moraju dobiti 9 od 10 duela 1 na 1. Ako pročitate negde izjavu pre meča da idu da uživaju u finalu sa domaćinom jer nemaju šta da izgube, znajte da će lagano izgubiti (posle meča svi govore da nije nikakvo uživanje igrati sa Francuzima). Ili si Viking ili nisi. Sve ostalo je skretanje pažnje.
Pun Bersi, tradicija, iskustvo, širi roster, manja energetska potrošnja do finala, veći taktički potencijal sve osim mojih simpatija je na strani Francuza. Uživajmo, jer kao što rekoh, lopta neće slagati.
P.S. O društvenom tretmanu rukometnog sporta u Francuskoj, menadžmentu sportskog događaja, zarađenom novcu od organizacije, proširivanju baze…nekom drugom prilikom!”
SP dolazi do vrhunca. Ostala je da se odigra on najbitnija utakmica, da vidimo koja je najbolja reprezentacija na svetu!!! Vladan Jordović je podelio svoje mišljenje za sajt zajednice trenera:
”
Posle najave utakmica prvog dana, imam zadovoljstvo da sa vama, poštovane kolege,
podelim i utiske pred finalni susret. Trebaće sigurno vremena da se svima iz rukometnog sveta
saberu utisci, urade analize o prikazanom nivou rukometne igre, kao i nivou organizacije i spektaklu
kakav smo imali prilike da gledamo. Sa sigurnošću mogu da tvrdim, da je svima kojima je rukomet
u srcu, bilo „toplije“ oko srca ovog hladnog janura zbog svega demonstriranog tokom ovog
Svetskog prvenstva.
Pre nego što iznesem neka zapažanja o igri domaćina, kao prvog i očekivanog
finaliste, da se u par rečenica osvrnem i na kompletan turnir. Iskren da budem, nisam očekivao da
će nivo kvaliteta igre biti na viđenom nivou, imajući u vidu da je ovo treće veliko takmičenje u
jednoj godini. Razlog više za takvo očekivanje je činjenica da je ovo prvo veliko takmičenje u
novom olimpijskom ciklusu. No, bez obzira na pojavu mladih igrača, delimične smene generacija u
nekoliko reprezentacija, gledali smo kvalitetan turnir. Tokom takmičenja imali smo i iznenađenja i
neizvesnost. Od čudesne pobede Čilea, preko šokantne eliminacije Danske i Nemačke, do neizvesne
borbe Makedonije, Islanda i Tunisa za prolaz iz grupe. Šta tek reći o polufinalu između Norveške i
Hrvatske gde smo gledali i produžetke.
Nova pravila su potpuno implementirana u igri, o efektima će se pričati i ubuduće jer
su mišljenja sportskih stručnjaka podeljena. Zamena golmana u situacijama kod isključenog igrača
ili uopšte kod situacija 5-6, 5-5, 4-6 je nešto što su sve selekcije upotrebljavale i to skoro
konstantno. Videli smo i 7-5 u igri reprezentacije Norveške. Jedino je selektor Belorusije Ševcov
ovde ostao malo konzervativniji. Uspešnost ovog taktičkog elementa, upotreba sa ciljem produženja
napada i „trošenjem“ vremena, sa većom ili manjom dozom rizika i generalno uticaj na sam ishod
utakmice, sigurno će biti predmet podrobnih analiza odmah posle prvenstva. Što se tiče igre 7-6,
najviše toga smo videli kod reprezentacije Makedonije. Selektor Červar je najveći deo utakmica
igrao sa ovom taktičkom varijantom. Uglavnom smo gledali situaciju sa pivotmenima između
odbrambenih igrača broj 2i, te broj 4i5, a sa Lazarovim na srednjem beku. Ovim taktičkim
opredeljenjem reprezentacija Makedonije zadavala je velike probleme protivnicima. Selektor
Hrvatske reprezentacije Babić takođe je značajan deo vremena tokom utakmica igrao sa 7 igrača.
Doduše koristio je drugačiji model. Jedan pivotmen je stajao na uskoj a drugi na širokoj poziciji
kod bliže aut linije i nakon širokih zabadanja u pripremi i opterećivanja odbrane na toj strani, taj
pivotmen se brzo menjao. U igri ostalih reprezentacija se primena ovog elementa može podvesti
pod taktičko iznenađenje, koje se koristi u nekom kraćem vremenskom periodu ili kod nepovoljnog
rezultata kao „slamka spasa“.
Šta da kažem o Francuskoj reprezentaciji a da nije već rečeno ili viđeno? Još od vremena
Štoklana, nisu „ Galski petlovi „ imali takve levoruke igrače na desnoj napadačkoj strani. To je za
mene neka prva impresija. Raznovrsnost opcija sa Remilijem (1995), Dipandom (1988),
Porteom(1990), Dika Memom(1997) je neka nova snaga. Nije ih poremetila povreda Luke
Karabatića u ranoj fazi takmičenja. Taj deo tereta igre u odbrani na centralnoj poziciji preuzeo je
Fabregas. Domaćini su igrali pod pritiskom, u nekim utakmicama su protivnici bili u relativno
ravnopravnom odnosu sa njima (tri skandinavske selekcije, Norveška u grupi, potom Island i
naročito Švedska), pa ipak mirno, koristeći što iskustvo Narcisa i Karabatića, što snagu kolektiva,
došli do unapred očekivanog finala. Sve se menja, samo sistem ne. Izuzetna odbrana, igrači koji su
fantastični u igri 1-1 i za koje igra u takvim situacijama čak i u velikom prostoru ne predstavlja
problem, lako se uklapaju u zamišljene transformacije. Iz zonskog sistema, vrlo lako se prebacuju u
pritisak na pravaca dodavanja i tako sužavaju prostor za napadačku igru. Slično je i u napadu, osnov
igre je viđen i ranije ali ovog puta Dinar raspolaže sa nešto većim brojem bekova koji su opasni u
šutu sa spoljnih pozicija. Videli smo da je dosta rotirao, važnije igrače štedeo i raspoređivao
opterećenje. O fizičkoj pripremi francuskih igrača je mnogo toga rečeno. Sistem i fizička priprema
su nešto što je zajedničko sa njihovim protivnikom u finalu, selekciji Norveške.
Od 2011. godine naša reprezentacija je protiv tada formiranog „B“ tima Norveške odigrala tri
utakmice. Nekoliko igrača iz te mlade selekcije su danas nosioci igre u ovoj reprezentaciji.
Negovali su brzu igru koju danas vidimo, sa mnogo trčanja. Kondicioni trener koji je ranije radio u
Kilu, brine o fizičkoj pripremi na čestim okupljanjima koja praktikuju. To je samo još jedna potvrda
da iza velikih uspeha stoji veliki i planski uložen rad.
Uz želju da finale i balkanska borba za bronzanu medalju bude na nivou već viđenog, svim
kolegama šaljem puno pozdrava!”
Vladan Jordović’
Hrvatska vodi protiv Slovenije, u borbi za bronzanu medalju, nakon prvog poluvremena 18:13. Tako je uspela da demantuje sve koji su mislili da neće moći da se oporave od sinoćnjeg, šokantnog, poraza od Norveške. Uspeli su da imaju kontrolu tokom čitavog poluvremena. A koliko su bili usredsređeni govori podatak da su imali 5/5 iz kontranapada kažnjavajući skoro svaku grešku Slovenije, dok sa druge strane nijedan ”lak” pogodak nije imala Slovenija. Drugo poluvreme, a naročito poslednjih 13 minuta utakmice će se dugo prepričavati, nešto što je podsetilo na finale Lige šampiona Kilce – Vesprem. Jednostavno su Hrvati držali sve pod kontrolom, prednost je rasla iz minuta u minut da bi u 40. minutu bilo najvećih +8 (24:16). Sloveniju je tada u meču samo držao levi bek Grebenc., a onda su počeli pribegavati razigravanju pivotmena Blagtinšeka preko kojeg smanjuju na 26:21, ali Štrlek iz brzog centra ipak vraća na +6 (27:21) u 47′. A onda se zagrejao Bezjak do 50. minuta je smanjeno na 27:23, što primorava Babića da uzme tajm aut. No taj tajmaut je Vujović održao veliki motivišući govor koji je preporodio Slovence. Od 53. minuta su Hrtvati potpuno stali, jedva su se kretali po terenu, a Slovenija je kontranapadima smanjivala prednost. U 58. Cingesar izjednačuje na 29:29. Šebetić daje neku nadu 30:29, ali su ponovna dva napada Slovenaca koja je Bezjak osmislio su donela prednost 30:31. Hrvati nisu imali ideju u poslednjem napadu i bronzana medalja ide u Sloveniju, prva sa SP.
Posle veoma uzbudljivih polufinalnih utakmica, bez dana predaha, nastavlja se borba za 3. mesto i medalju na SP. Evo kako borbu za bronzu vidi Rastko Stefanović:
‘’Slovenija je u borbi za finale izgubila od domaćina Francuske 31:25, a Hrvatska nakon produžetaka od Norveške 28:25. Slovenci su u laganoj prednosti, jer su imali jedan dan više odmora, a to na takmičenju, koje traje već tri sedmice, mnogo znači. I u psihološkom pogledu je Slovenija u maloj prednosti, jer ako može da im bude uteha izgubili su od najjače reprezentacije na svetu. Sa druge strane igrači Hrvatske selekcije, posle ogleda sa Norveškom su, sigurno, imali neprospavanu noć. Imali su Hrvati sve adute u svojim rukama (mnogo svojih sunarodnika na tribinama, naklonost sudija i sedmerac u poslednjoj sekundi…), ali Zlatko Horvat propušta priliku i odvodi meč u neizvesne produžetke. Na početku prvog produžetka Hrvatska je imala +2 , ali Norvežani nisu odustajali i zasuženo slave ulazak u svoje prvo finale na SP. Po mom skromnom mišljenju Slovenija je prikazala lepšu i lepršaviju igru na turniru i postoji velika želja da krunišu dugogodišnja ulaganja osvajanjem prve medalje na SP. Biće zanimljivo videti da li će se Hrvati psihološki dići i prikazati svoje pravo lice i pobednički mentalitet koji ih krasi godinama. U svakom slučaju bronzana medalja dolazi u ’’našu ulicu’’, samo je pitanje da li kod prvih ili drugih komšija. ’’
Hrvatska – Norveška nakon 30 minuta (10:12). Iskustvo igranja ovakvih utamica se videlo u uvodnim minutama , jer su Hrvati nakon nekoliko minuta imali prednost 4:1. Odbrana 5:1 sa Duvnjakom napred je potpuno paralisao napad Norveške. Vidljiva je bila nervoza kod norveških bekova. Tada selektor menja Tonesena sa Tangenom i to donosi rezultat. Golman Bergerund pravi seriju odbrana i Norvežani se vraćaju u meč 6:5 (15′). Ni minut odmora selektora Babića nije dala rezultat jer su NOrvežani prešli u vođstvo 6:7(16′). Ono što je bilo vidljivo je razlika u odbranama golmana, u 20′ Hrvatska je imala 12% uspešnosti , a Norveška 27%. Norveška je razliku ipak napravila sa igračem manje kada Tangen postiže dva vezana gola. Babić ubacuje Pešića na gol i on brani sedmerac na 8:10 (25′). No Norvežani stižu na +3 (8:11). Hrvatka pravi 2:0, ali i prima gol iz brzog centra za konačnih 10:12 na poluvremenu.Vrlo brzo Hvrati dolaze u egal 12:12, da bi u 40′ došli do prednosti od 16:15. U tim momentima je snagu Hrvatskoj davao Pešić sjajnim odbranama. U 45. minutu Hravati dolaze na +2 imaju nekoliko napada za +3 koja ne koriste. To koriste Norvežani i u 51. minutu dolaze u prednost 18:19 (serijom 0:3). Potpuni egal u 53. minutu Babić menja odbranu u 5:1 što donosi loptu i Horvatov gol iz kontre. Pešić brani sedmerac , nova kontre za 22:20. No Norvežani se ne predaju i Sagosen u 60. minutu donosi nerešeno 22:22. Poslednji napad Hrvatske u regularnom toku i u poslednjih 5 sekundi deveterac iz kog Duvnjak nalazi Musu koji iznuđuju sedmerac. Horvatov šut brani Bergerud po isteku vremena za prolaz u finale. Ulazak u produžetek. Hrvati preko Mamića dolaze na +2 24:22, ali Norvežani su opet imali snage da se vrate za 24:24 u ulazak u drugi produžetak.Drugi produžetak i Mirhol rešava sve, prvo postiže gol, iznuđuje 2 minuta, iznuđuje sedmerac koji realizuje Tenesen i daje novi gol za 25:28. Prvo veliko finale Norveške u istoriji, kada se sagledaju sve njihove igre na SP, zaista su ga zaslužili i pripadaju im sve čestitke na ovom velikom uspehu.
Francuska je pobednom nad Slovenijom postala prvi finalista 25. SP. Ko će biti drugi videćemo nakon večerašnjih 60 ili nešto više minuta borbe između Norveške i Hrvatske. Rastko Stefanović je i danas podelio mišljenje sa nama:
”Hrvatska je u borbi za 1/2 finale izbacila Spaniju (30-29). Marko Mamic (22) je bio najbolji igrač susreta sa 9 pogodaka. Srednji bek Cindric takođe odličan. Golman Pesić nije briljirao kao protiv Egipta, ali ga je odlično odmenio njegov kolega Ivan Stevanović koji je, ”skinuo” nekoliko teških lopti. Španci kažu da je bilo teško stalno sustizati Hrvatsku koja je u jednom trenutku vodila i +5, ali i žale se na suđenje, gde govore o tome da je jako malo sportova zavisi od subjektivnih kriterijuma kod intrerpretacije pravila, ali to možemo da primetimo na svim utakmicama.To mora da se reguliše i biće jos više mladih na rukometnim terenima. Norveška je predvođena Sagosenom, Mirholom i Tonesenom pobedila Mađarsku (31-28), ali već je na poluvremenu bilo +7 (17-10). U zadnjih godinu dana Hrvati su se tri puta sastajali sa Norvežanima i dva puta izlazili kao pobednici, u utakmici za treće mesto na Evropskom prvenstvu u Poljskoj (31-24) i na Olimpijskim igrama u Riu (27-21), a Norvežani su bili bolji u grupnoj fazi na EP u Poljskoj (31-24). U najavi je već zanimljivo, jer će biti ”trkačka” utakmica sa mnogo ritma. Norvežani su pokazali da imaju odličnu igru u tranziciji odnosno kontranapad. U toj fazi igre i Hrvati imaju svoje jake adute i sanse za prolazak u finale su 50:50. Smatram da će nam utakmice 1/2 finala dati pravac u kojem treba da idemo. Čvrste odbrane, brzo razvijanje kontranapada i vrhunska tehničko-taktička obučenost igrača da sve postavljene zadatke. Ulog je veliki, plasman u finale SP i osigurana jedna medalja i ko ce se bolje psiholoski pripremiti na prolazak ostaje nam da vidimo večeras. Uzivajte…”
Francuska je prvi finalista SP, u prvom 1/2 finalu je savladala Sloveniju 31:25 (15:12). Uvodni minuti su pripali domaćinu koji je iskoristio privikavanje Slovenije na ambijent hale Bersi dolaze do prednosti 4:1, 5:2. Ali Slovenci pokazuju svoj karakter i vraćaju se u meč 7:6. Francuzi koriste minus faze Slovenije i preko raspoloženog Porta prave 2:0, da bi u 26. minutu imali najveći prednost +5 (13:8) ponovo kažnjavajući greške i odigravajući kontranapade. Uspevaju Slovenci ponovo da hvataju priključak , ali Mae je iskusno ”izbacio” Janca na 2 minuta, a u tom periodu domaći postižu 2 gola na prazan gol za 15:10. Utisak je da SLovenija ima šansu, sa malo preciznosti u napadu jer su na poluvreme uspeli da odlu sa podnošljivih -3 (15:12). Interesantno je da su Francuzi u prvom poluvremenu imali šut iz kontranapoada 7/7, a sa centralnog dela 6m 8/6!!! Nijedan gol nisu postigli sa pozicije levog beka odnosno levog krila. Slovenci preko Kavtičnika dolaze do 16:14. Od tog momenta Slovenci nekako staju, najviše zahvaljujući Gerardu (36. minut 43% uspešnosti – 9/21). Tada dolazi do izražaja bekovska linija, Karabatić postiže prvi gol, pa se nadovezuje Narcis koji su kako Vuja reče ”lagano prolazili kroz sredinu, jer su ih Slovenci čekali bez faula i na 6m”. Nakon tajm autu u 46. minutu, Slovenci sa 2 brza gola dolaze na -4 (25:21). Naredna dva napada Slovenci nemaju ideju što Francuzi preko Remilija koriste i ponovo vraćaju prednost koju su zadržali do kraja. Junak Francuske je postao golman Gerard koji je više nego uspešno odmenio Omejea (učinak 16 odbrana od 39 šuteva).
Polako se penjemo ka vrhu SP, došli smo na 3 stepenika od njega. Rastko Stefanović će nam pomoći u najavi utakmica, obzirom da je jedan od ljudi koji ima privilegiju da prisustvuje vrhunskim rukometnim predstavama na SP. Evo kako on vidi današnji polufinalni susret Francuska – Slovenija:
”Domaćini Francuzi su u Lilu savladali Šveđane 33:30 i ponovo igraju u Parizu, gde se u 1/2 finalu sastaju sa Slovenijom koja je pobedila Katar 32:30. Slovenija je pokazala raznovrsnost taktičkih rešenja za katarsku odbranu i u drugom delu meča je imala prednost +9. Sigurno je da danas neće biti tako sa Francuzima koje nosi publika zbog čega su u laganoj prednosti za ulazak u finale. Slovenci će morati da poštuju kolektivnu igru da bi se suprotstavili fitički superiornijim Francuzima. Francuzi jesu favoriti, ali biće zanimljivo ako ih Slovenija bude držala u rezultatskoj neizvesnosti, odnosno igrala egal utakmkicu, jer u završnici meča će pritisak na domaćina biti još veći. Mnogo će zavisiti od golmana. Omeje se nije proslavio protiv Šveđana. Godinama je imao jednu psihološku prednost između njega i igrača reprezentacija koje su bile u svetskom vrhu, ali da li su godine ili mlađe generacije nemaju respekta prema njemu ili je jednostavno imao slab dan ostavljamo mu da nam pokaže večeras. U svakom slučaju je jedan od najboljih golmana svih vremena i ima najduži period odličnih odbrana od svih njegovih kolega. Zarabec, Janc, Dolenec i društvo protiv Karabatića, Gigua, Abaloa i ostalih mađioničara na čijoj je strani i ”fizika” bi će sigurno prava magija. Ali čim ima magije…”
