Velika mi je čast i privilegija da na sajtu zajdenice trenera RSS iznesemo mišljenje jednog od najboljih (po mnogima najboljeg) trenera Srbije svih vremena Zorana Tute Živkovića o tek završenom SP, ali i o započetim kvalifikacijama za EP. Poluparni ”Tuta” (tako ga valjda poznaje 95% ljudi na zemaljskoj kugli) se rado odazvao našem pozivu. Zoran Živković je prvo imao blistavu igračku karijeru, krunisanu olimpijskim zlatom 1972. u Minhenu, a nakon toga, Bogu hvala, još blistaviju trenersku karijeru. Prvo je bio saradnik Branislavu Pokrajcu na SP 1982 (sredbna medalja), i na OI 1984 (zlatna medalja). A Iza toga dolaze još veći uspesi, prvo kao trener Metaloplastike 1985. osvaja Kup evropskih šampiona, a 1986. je pokorio ceo svet kao selektor Jugoslavije krunišući zlatni niz jedne nezaboravne generacije. Nakon godina sankcija, ratova… ponovo predvodi, jednu novu generaciju na njihovom prvom velikom takmičenju, EP 1996, kada naš tim osvaja bronzanu medalju. Nakon manje pauze je na SP 1999 (trajalo dok je bombardovana Srbija) dovodi reprezentaciju do nezapamćenog uspeha – bronzane medalje. Pored naše, bio je selektor Egipta i Tunisa sa kojima je učestvovao na velikim takmičenjima, a ostaće zapamćen najveći uspeh Egipta na SP 2001. kada su osvojili 4. mesto. Tada je avion sa rukometašima u Kairu čekalo oko milion i po ljudi. Evo kako je legendarni Tuta video dešavanja na SP :

”SP je bilo zaista mesto na kojem su viđene veoma dobre utakmice. Nekoliko reprezentacija je iskoristilo priliku da podmladi svoje sastave nakon OI u Riju, kao što je Francuska uvela nekoliko veoma dobrih mladih igrača, a neke su opet došle u veoma iskusnim sastavima želeći da osvoje medalju. Moram istaći da mi se ne sviđa sistem takmičenja, gde reprezentacije koje su pobedile sve utakmice u grupnoj fazi, sa jednim slabim danom i porazom u 1/8 finala nisu uspele da se kvalifikuju u završnicu takmičenja kao što su Nemačka i Danska. Po meni su najlepši rukomet igrale Švedska, Danska (dok nije ispala) i Norveška. Oni su bili tehnički najdoteraniji, ”moderni” u  tranziciji, kontranapadu, sistemi u napadu su bili tačni, precizni, baš kao što ja volim. Što se tiče Francuske, ona je napravila očekivani rezultat, a ono što ih posebno krasi ,već godinama, je da najvažnije utakmice igraju najbolje, u ovom slučaju polufinalnu i finalnu utakmicu. Veoma mi se svidelo kako je Veselin Vujović pripremio Sloveniju za jedno veliko takmičenje. Selektorao je mlad tim sa velikom perspektivom i od njih se mogu očekivati veoma dobri rezultati na narednim takmičenjima. Hrvaska je igrala dobro do tog nesrećnog meča u 1/2 finalu. Utakmica za bronzanu medalju u kojoj su ispustili veliku prednost im je teže pala, ali to je sport i dešava se. Ono što je još interesantno na SP je bila primena novih pravila. Skoro sve repreznetacije su igrale 6/6 kada su imale igrača manje, 7/6, pa čak i 7/5. Neke reprezentacije su to igrale veoma dobro, ali se kod nekih videlo da to i nisu najbolje pripremile. Ova pravila daju mogućnost da praktično veliki deo meča igraš sa igračem više i da imaš prednost, ali u tim napadima treba dobro osmisliti napad i doći u šansu za postizanje gola da bi se nakon toga izvršila izmena i moglo kvalitetno da se brani. Sigurno je da će se u budućnosti to koristiti još više, ali treba očekivati i da se nađu adekvatna odbrambena rešenja za takve napade.”

Iskoritili smo priliku da gospodina Živkovića pitamo i o kvalifikacijama za EP :

”Poljska je na SP dovela veoma podmlađenu reprezentaciju iz mnogih razloga, i oni su bili jedna od retkih evropskih timova koji se nije kvalifikovao u najboljih 16. Sada ostaje da se vidi da li će Dušebajev vraćati iskusnije igrače, ili će nastaviti sa podmlađivanjem tima. Rumunija je pobedila obe utakmice i to rezultatski veoma lako sa 4//5 razlike. Vidi se da je trener Barselone, koji ih predvodi, uneo neke novine, nisam ih gledao, ali sam čuo da imaju nekoliko dobrih igrača, ali i da je prevaga bio golman. Što se tiče naše reprezentacije,ona je odigrala odličan meč u Poljkoj, ali je zaista bilo neočekivano da izgube u Nišu protiv Belorusije. Predstoje još 4 meča i ja mislim da uz dve pobede na domaćem terenu i jednu na strani možemo zauzeti drugo mesto ili da budemo najbolja treća koja će se kvalifikovati na EP. Imamo kvalitet da Rumuniju lii Belorusiju savladamo na gostujućem terenu i mislim da smo na dobrom putu.”

Koristimo priliku da se zahvalimo Zoranu Tuti Živkoviću na izdvojenom vremeu, da mu poželimo dobro zdravlje. Nadamo se da će i narednom periodu ponovo biti naš dragi gost.

Francuska – Norveska

Finale se ne igra, finale se pobedjuje.

Obogacena dolaskom mlade fantasticne generacije (Fabregas i Remili su dva od tri najbolja strelca a jos nemaju 22 godine) selekcija Francuske leti do finala na « svom Mundijalu » bodrena sa vise od 10 000 odusevljenih gledalaca u Nantu, vise od 15 000 u Parizu i blizu 30 000 u Lilu nikada prije vidjenom u rukometu.

Oplemenjena sa trenerskim dvojcem Dinart-Zil i mozda zadnjim velikim takmicenjem za dvojac Omejer-Narcis ostaje im da veceras u 17h30 prodju zadnju prepreku i popnu se na poslednju stepenicu.

Ocekivanja su velika a kako i ne bi bila. Budzet francuske rukometne federacije u 2017-oj godini je 24 miliona € (9 miliona € od sponzora) npr. 2006-e godine je bio 12 miliona € (3 mil. od sponzora) 2006-e godine je broj licenciranih igraca bio 350 000 a 2017-e godine je taj broj porastao na 550 000 licenciranih. Da bi bili sponzor reprezentacije minimalna suma je milion €. Sponzorima je zanimljivo sto su rukometasi pristupacni kao npr. kada zamole Nikolu Karabatica da potpise 100 majica on to uradi sa zadovoljstvom dok takav slucaj nije recimo sa fudbalerima.

Ne kazem da igraju pare ali jako je bitna struktura kao sto je imaju francuzi. Imaju proizvod lepo upakovan, da li u vidu prvenstva ili reprezentacije i to dobro prodaju. Dugogodisnji rad im se je isplatio.

Norveska reprezentacija je prvi put u velikom finalu na SP-u. Reprezentacija koja je dobila pozivnicu od IHF-a. Najveca zvezda je Sander Sagosen (21) koji je izabran za najboljeg srednjeg beka na EP-u 2016-e u Poljskoj momentalno igra u Danskom Alborgu a od sezone 2016/17 ce biti clan francuskog PSG-a. Jos jedan dokaz da u sport ne postoje stari i mladi igraci vec postoje samo dobri i losi (manje dobri). Da li je tako i na nivou reprezentacija ? « Stara » Francuska je sve osvojila a « mlada » Norveska nista. To cemo zaboraviti, a zaboraviti cemo i utakmicu u grupi gde su trikolori pobedili 31-28, zaboraviti cemo i sve statiske i cekamo veliko finale gde Francuzi nece dozvoliti, kao ni do sada, ciste suteve bekova iz idealnih pozicija. Jos jednom ce hteti pokazati snagu a mozda i svoju najbolju utakmicu, nosena publikom u prepunom Bersiju. Ili ce Sagosen, Mirhol i drustvo napraviti veliki pritisak na domacina i napraviti veliko iznenadjenje.

Da li moze norveska odbrana da zaustavi francusku tesku artiljeriju bekova i fizicki im se suprotstavi pa da iz te dobre odbrane razvija svoju brzu igru je vise pitanje za njihovog trenera Kristijana Bergea. Racunam da ce Norvezani prikazati veliku zelju i veliku utakmicu jer samo tako mogu parirati favoriziranim Francuzima. Morati ce da imaju nesto « vise » od igre. Sport je zanimljiv jer sedesavaju velika iznenadjenja a u stvari « finale se ne igra, finale se pobedjuje »

Posebno zadovoljstvo imam što možemo podeliti i mišljenje o finalnoj utakmici i Đorđa Ćirkovića :

''Lopta ne laže!"

Francuska- Norveška, potpuno zasluženo. S jedne strane, domaćin Svetskog prvenstva i petosruki svetski prvak, a s druge najprijatnije iznenađenje prvenstava, ekipa koja je ulaskom u finale osvojila prvu medalju za norveški muški rukomet. Sam pogled na istorijsku dimenziju ovog susreta sugeriše pobednika.  Dakle, pariska pitalica glasi- Mogu li Vikinzi u Bersiju do čuda?

Komparativna analiza timskih statistika sutrašnjih finalista „kaže“ da ne bi bilo nikakvo čudo da Norveška pobedi.

Ukupan šut –    FRA 249/382 (65%); 6m 88/129,krilo 26/37, 9m 55/113, 7m 19/28                                                                 NOR 248/395 (63%); 6m 60/96, krilo 42/58, 9m 57/121, 7m 18/29

Kontanapad-              FRA 45/57      NOR 60/77

Asistencije-                 FRA 141          NOR 146

Tehničke greške-        FRA 84            NOR 73

Ššta ne piše u ovoj statistici? Kako reče Veselin Vujović po završetku prvog polufinalnog meče „Jedno je pričati i gledati,  a sasvim drugo je igrati protiv Francuza. Mnogo su jaki na terenu“. Dakle nigde ne piše koliko „bole“ ti kontakti francuske odbrane, odnosno koliko troše protivničke napadače. Takođe, ne postoji podatak koliko je puta odbrana „pomogla“, tako što je susedni igrač napravio prekid. Ne piše nigde da su Francuzi dobili svako drugo poluvreme  i da su procenti šuta protivnika padali kako se utakmica bliži kraju. Zatim ne piše da je samo jedan gol u polufinalu protiv Slovenije postignut u sadejstvu tri igrača, ostali golovi su postignuti isključivo kroz igru 1 na 1 i 2 na 2. Na tom meču skoro svi francuski bekovi su  postigli gol udarcem van 9m (bez kontakta) ali i tako što su izdržali duel (odmbrambeni igrač na leđima). Ovim podacima želim da naglasim ono što je za rukometnu  javnost možda i očigledno- Francuska je fizički besprekorno pripemljena ekipa. S druge strane jasno je (ne baš svima) da za njih pobeda nije događaj nego proces (zato oni i kada ništa ne valjaju nisu loši).

Turnirske okolnosti. Ovo nije samo finalni meč već deveti meč u 18 dana koliko traje turnir. U tom kontekstu nije zanemarljivo što će domaćin imati dan odmora više. Zatim, Norvežani su svoje polufinale sa Hrvatskom u energetskom smislu odigrali po principu „oll aut“ sa sve produžetcima i sa ogromnim slavljem koje je na parketu posle meča trajalo još 20 minuta.  Bjornesen (7:22) i Jondal (7:10) su proveli na terenu gotovo dva sata više od Ludovika Fabregasa (5:33), koji je francuski igrač sa najviše minuta na parketu.  Veliko je pitanje da li će ova mlada ekipa, koja će dve noći spavati sa srebrnom medaljom imati energije da je u nedelju oboji u zlato.

Taktički aspekt. Paradoksalno zvuči ali očekujem taktički veoma predvidljiv meč u kojem će obe ekipe početi sa 6-0 odbranom. Norvežani će tako i završiti meč, dok će Francuzi u jednom delu meča , verovatno „ponuditi“ i zonu 5-1. Ako Francuzi adekvatno odgovore na norveški kontranapad koji je vremenski-prostorno usklađen do savršenstva biće u ogromnoj prednosti jer pozicioni napad nije oružije koje će Norvežane odvesti do zlata. Ako  i Bergerud izgubi duel  protiv francuskih golmana mislim da ćemo gledati nezanimljivo finale.

Prvi put Karabatić nije u ulozi čovek-tim i čini se da su Remili, Dipanda, Port i Abalo (desna strana napada postigla skoro polovinu golova protiv Slovenije) napravili sjajan balans unutar tima.

Eventualni scenarijo za senzaciju: Bergerud mora da ima „noć skuplju vijeka“, kontarnapad Norvežana mora da donese 30% golova uz minimum tehničkih grešaka. Otvaranje utakmice mora da bude na strani Norvežana kako bi se psihološki pritisak na domaćina pojačao.  Centralni igrači odbrane moraju dobiti 9 od 10 duela 1 na 1. Ako pročitate negde izjavu pre meča da idu da uživaju u finalu sa domaćinom jer nemaju šta da izgube, znajte da će lagano izgubiti (posle meča svi govore da nije nikakvo uživanje igrati sa Francuzima). Ili si Viking ili nisi. Sve ostalo je skretanje pažnje.

Pun Bersi, tradicija, iskustvo, širi roster, manja energetska potrošnja do finala, veći taktički potencijal sve osim mojih simpatija je na strani Francuza. Uživajmo, jer kao što rekoh, lopta neće slagati.

P.S.  O društvenom tretmanu rukometnog sporta u Francuskoj, menadžmentu sportskog događaja, zarađenom novcu od organizacije, proširivanju baze...nekom drugom prilikom!''

SP dolazi do vrhunca. Ostala je da se odigra on najbitnija utakmica, da vidimo koja je najbolja reprezentacija na svetu!!! Vladan Jordović je podelio svoje mišljenje za sajt zajednice trenera:

''

Posle najave utakmica prvog dana, imam zadovoljstvo da sa vama, poštovane kolege,

podelim i utiske pred finalni susret. Trebaće sigurno vremena da se svima iz rukometnog sveta

saberu utisci, urade analize o prikazanom nivou rukometne igre, kao i nivou organizacije i spektaklu

kakav smo imali prilike da gledamo. Sa sigurnošću mogu da tvrdim, da je svima kojima je rukomet

u srcu, bilo „toplije“ oko srca ovog hladnog janura zbog svega demonstriranog tokom ovog

Svetskog prvenstva.

Pre nego što iznesem neka zapažanja o igri domaćina, kao prvog i očekivanog

finaliste, da se u par rečenica osvrnem i na kompletan turnir. Iskren da budem, nisam očekivao da

će nivo kvaliteta igre biti na viđenom nivou, imajući u vidu da je ovo treće veliko takmičenje u

jednoj godini. Razlog više za takvo očekivanje je činjenica da je ovo prvo veliko takmičenje u

novom olimpijskom ciklusu. No, bez obzira na pojavu mladih igrača, delimične smene generacija u

nekoliko reprezentacija, gledali smo kvalitetan turnir. Tokom takmičenja imali smo i iznenađenja i

neizvesnost. Od čudesne pobede Čilea, preko šokantne eliminacije Danske i Nemačke, do neizvesne

borbe Makedonije, Islanda i Tunisa za prolaz iz grupe. Šta tek reći o polufinalu između Norveške i

Hrvatske gde smo gledali i produžetke.

Nova pravila su potpuno implementirana u igri, o efektima će se pričati i ubuduće jer

su mišljenja sportskih stručnjaka podeljena. Zamena golmana u situacijama kod isključenog igrača

ili uopšte kod situacija 5-6, 5-5, 4-6 je nešto što su sve selekcije upotrebljavale i to skoro

konstantno. Videli smo i 7-5 u igri reprezentacije Norveške. Jedino je selektor Belorusije Ševcov

ovde ostao malo konzervativniji. Uspešnost ovog taktičkog elementa, upotreba sa ciljem produženja

napada i „trošenjem“ vremena, sa većom ili manjom dozom rizika i generalno uticaj na sam ishod

utakmice, sigurno će biti predmet podrobnih analiza odmah posle prvenstva. Što se tiče igre 7-6,

najviše toga smo videli kod reprezentacije Makedonije. Selektor Červar je najveći deo utakmica

igrao sa ovom taktičkom varijantom. Uglavnom smo gledali situaciju sa pivotmenima između

odbrambenih igrača broj 2i, te broj 4i5, a sa Lazarovim na srednjem beku. Ovim taktičkim

opredeljenjem reprezentacija Makedonije zadavala je velike probleme protivnicima. Selektor

Hrvatske reprezentacije Babić takođe je značajan deo vremena tokom utakmica igrao sa 7 igrača.

Doduše koristio je drugačiji model. Jedan pivotmen je stajao na uskoj a drugi na širokoj poziciji

kod bliže aut linije i nakon širokih zabadanja u pripremi i opterećivanja odbrane na toj strani, taj

pivotmen se brzo menjao. U igri ostalih reprezentacija se primena ovog elementa može podvesti

pod taktičko iznenađenje, koje se koristi u nekom kraćem vremenskom periodu ili kod nepovoljnog

rezultata kao „slamka spasa“.

Šta da kažem o Francuskoj reprezentaciji a da nije već rečeno ili viđeno? Još od vremena

Štoklana, nisu „ Galski petlovi „ imali takve levoruke igrače na desnoj napadačkoj strani. To je za

mene neka prva impresija. Raznovrsnost opcija sa Remilijem (1995), Dipandom (1988),

Porteom(1990), Dika Memom(1997) je neka nova snaga. Nije ih poremetila povreda Luke

Karabatića u ranoj fazi takmičenja. Taj deo tereta igre u odbrani na centralnoj poziciji preuzeo je

Fabregas. Domaćini su igrali pod pritiskom, u nekim utakmicama su protivnici bili u relativno

ravnopravnom odnosu sa njima (tri skandinavske selekcije, Norveška u grupi, potom Island i

naročito Švedska), pa ipak mirno, koristeći što iskustvo Narcisa i Karabatića, što snagu kolektiva,

došli do unapred očekivanog finala. Sve se menja, samo sistem ne. Izuzetna odbrana, igrači koji su

fantastični u igri 1-1 i za koje igra u takvim situacijama čak i u velikom prostoru ne predstavlja

problem, lako se uklapaju u zamišljene transformacije. Iz zonskog sistema, vrlo lako se prebacuju u

pritisak na pravaca dodavanja i tako sužavaju prostor za napadačku igru. Slično je i u napadu, osnov

igre je viđen i ranije ali ovog puta Dinar raspolaže sa nešto većim brojem bekova koji su opasni u

šutu sa spoljnih pozicija. Videli smo da je dosta rotirao, važnije igrače štedeo i raspoređivao

opterećenje. O fizičkoj pripremi francuskih igrača je mnogo toga rečeno. Sistem i fizička priprema

su nešto što je zajedničko sa njihovim protivnikom u finalu, selekciji Norveške.

Od 2011. godine naša reprezentacija je protiv tada formiranog „B“ tima Norveške odigrala tri

utakmice. Nekoliko igrača iz te mlade selekcije su danas nosioci igre u ovoj reprezentaciji.

Negovali su brzu igru koju danas vidimo, sa mnogo trčanja. Kondicioni trener koji je ranije radio u

Kilu, brine o fizičkoj pripremi na čestim okupljanjima koja praktikuju. To je samo još jedna potvrda

da iza velikih uspeha stoji veliki i planski uložen rad.

Uz želju da finale i balkanska borba za bronzanu medalju bude na nivou već viđenog, svim

kolegama šaljem puno pozdrava!''

Vladan Jordović'

Polako se penjemo ka vrhu SP, došli smo na 3 stepenika od njega. Rastko Stefanović će nam pomoći u najavi utakmica, obzirom da je jedan od ljudi koji ima privilegiju da prisustvuje vrhunskim rukometnim predstavama na SP. Evo kako on vidi današnji polufinalni susret Francuska - Slovenija:

''Domaćini Francuzi su u Lilu savladali Šveđane 33:30 i ponovo igraju u Parizu, gde se u 1/2 finalu sastaju sa Slovenijom koja je pobedila Katar 32:30. Slovenija je pokazala raznovrsnost taktičkih rešenja za katarsku odbranu i u drugom delu meča je imala prednost +9. Sigurno je da danas neće biti tako sa Francuzima koje nosi publika zbog čega su u laganoj prednosti za ulazak u finale. Slovenci će morati da poštuju kolektivnu igru da bi se suprotstavili fitički superiornijim Francuzima. Francuzi jesu favoriti, ali biće zanimljivo ako ih Slovenija bude držala u rezultatskoj neizvesnosti, odnosno igrala egal utakmkicu, jer u završnici meča će pritisak na domaćina biti još veći. Mnogo će zavisiti od golmana. Omeje se nije proslavio protiv Šveđana. Godinama je imao jednu psihološku prednost između njega i igrača reprezentacija koje su bile u svetskom vrhu, ali da li su godine ili mlađe generacije nemaju respekta prema njemu ili je jednostavno imao slab dan ostavljamo mu da nam pokaže večeras. U svakom slučaju je jedan od najboljih golmana svih vremena i ima najduži period odličnih odbrana od svih njegovih kolega. Zarabec, Janc, Dolenec i društvo protiv Karabatića, Gigua, Abaloa i ostalih mađioničara na čijoj je strani i ''fizika'' bi će sigurno prava magija. Ali čim ima magije...''