Mnogi treneri se pitaju u čemu je tajna tehničke obučenosti danskih igračica ili igrača.
Šta oni to rade na treninzima mlađih kategorija pa sve to znaju.
Pravi odgovor smo potražili Olivere Kecman koja živi i radi u pomenutoj zemlji više od 15 godina.
Olja je nakon veoma uspešne igračke karijere, bila prvi strani direktor jednog danskog kluba, a sada više nego uspešan trener tima SønderjyskElitesport A/S. Podsećanja radi ona je bila član reprezentacije Jugoslavije koja 2001. godine osvojila bronzanu medalju na SP. Mišljenja sam da nam Olja može u mnogome pomoći u ”otvaranju vrata” još kvalitetnijeg rada i preneti značajna iskustva iz jedne od najuspešnijih rukometnih zemalja. Ona je jedna od retkih osoba koja nesebično nudi pomoć za praćenje seminara, usavršavanje trenera. U nekoliko nastavaka ćemo predstaviti Olju i njen rad u Danskoj, a prva tema je njen put od igrača do trenera:
”Definitivno najlepši posao je biti profesionalni igrač, samo što puno igrača nije svesno toga dok se zavesa na javnoj sceni spusti i reflektori ugase..
Imala sam sreću da sam igrala rukomet u Danskoj i od prvog dana sam morala da se prilagodim drugačijim obavezama i zadacima vezano za učinak kao igrač van terena..
U Danskoj se igrači puno koriste u razne svrhe koje koriste klubu: saradnja sa sponzorima, sa navijačima, rad u klubu sa mlađim kategorijama, aktivna popularizacija kluba…To je naravno i vrlo logično, jer smo mi kao igrači ambasadori kluba. Publika dolazi da gleda igrače, klupsko ime samo nije dovoljno da se stvori potrebna euforija, bez igrača koji znaju i igrom na terenu, a i davanjem sebe publici ”van terena”.
Tako sam i ja po ugovoru dobila da budem deo U12 ekipe – devojčice do 12 godina. Morala sam 2 puta nedeljno da dolazim na njihov trening, učestvovala sam u razlicitim situacijama, a uglavnom sam imala zadatak da se indivindualno posvetim igračima na poziciji na kojoj sam ja igrala, ujedno sam morala da imam i kontak sa roditeljima, jer je bitno da roditelji imaju pravu sliku o svom detetu i šta je potrebno da bih se imala jedna uspešna profesionalna karijere ..
Na svakom početku sezone smo morali da budemo na raspolaganju svoj deci iz podmlatka da mogu da čuju našu priču, odricanja. Deca su mogla slobodno da postavljaju pitanja koja su ih interesovala.
Tako već od početka kao aktivni igrač imaš kontakt sa trenerskim poslom. Prenositi svoja iskustva drugima je lep i zahvalan posao. Ali u to vreme nisam imala odgovornost, to su imali njihovi treneri. Po završetku aktivne karijere kao i mnogo mojih kolega igrača i igračica mora da bira posao nakon karijere. Na sreću ovde svi uz rukomet se paralelno pripremaju za život posle rukometa, igračka karijeraznačajno olakšava nalazak civilnog posla. Svi žele da zaposle uspešnog sportistu, jer znaju da imamo disciplinu, organizovanost, da su vredni radnici, jer inače bez tih kvaliteta ne može se napraviti ni uspešna igračka karijera.
Svi mi, kao igrači, poželimo da na kraju karijere ništa više sa rukometom nemamo, radujemo se najzad slobodnim vikendima, da nikad više ne obuvamo patike za trcanje ili da idemo u teretanu (bar ne zato što treba), ali….
Rukomet je za mnogo ljudi, koje ja znam, ne posao već ljubav.
Tako da i posle male pauze takvi žele da se vrate rukometu.
U Danskoj imamo prednost u trenerskom školovanju, tako što, ako je neko igrao 6 godina na najvisem nivo (Danska super liga, u reprezentaciji, internacionalne najjače lige) oslobođeni smo prva dva nivoa trenerske skole.
Ta prva dva nivoa su 8 kurseva po nedelju dana. Svaki od njih se završava polaganjem ispita iz pređene oblasti. U tom delu je tema ’’mini rukomet’’ i rad sa decom do 12 godina. Tehnika napada, tehnika odbrane, pedagoski uticaj trenera u tom uzrastu, tehnika golmana za taj uzrast. Treba napomenuti da svaki klub snosi troškove za svog trenera, odnosno opština koja nadoknađuje ta sredstva. treneri prva dva nivoa moraju da rade u klubu najmanje dve godine da bi mogli da nastave školovanje.
Mi koji smo imali sreće da igramo dugo godina na najvišem nivou možemo odmah da šaljeno zahtev za upis 3. nivoa (LICENCA 1).
U Danskoj još uvek nije obaveza imati licencu ili diplomu za rad na najvišem nivou. Time je, po meni, još zanimljivije pričati o svesti, o rukometu i školovanju, da svi treneri idu na školovanje i usavrsavanje. Danas niko u super ligi Dansek ne radi ukoliko nema Licencu 1, a mogu izneti činjenicu da svi treneri super lige imaju danski Master coach ili su poceli sa pohađanjem modula za Master coach.
Ja sam dobila dozvolu Danskog Rukometnog saveze da zapocnem trenersku školu za Licencu 1.
Ovo skolovanje je podeljeno u 6 tema
- Napad
- Odbrana
- Rad sa golmanima
- Fizicka priprema
- Psihologija
- Anatomija i povrede
Svaka tema je predavanje i grupni rad u trajanju od 1 nedelje. Prvi dan nas podele u grupe od 3 trenera i dobijamo svoju ekipu za koju smo zaduzeni cele nedelje. Mi određujemo kada će da spavaju, kada da ustaju, kakva će ishrana da bude, koliko će da treniraju, kada će da imaju slobodno itd.. Kao da ste na pripremama sa dodeljenom selekciojom. Instruktori Rukometnog Saveza Danske nam svako veče daju zadatke za sledeci dan (na primer napad na 3-2-1 ili na 6-0 ili odbrana 4-2 ili fizicka priprema u prvenstvu pred finale itd). Svako veče nov zadatak za sledeci dan zavisno na kojoj temi smo na predavanjima. Onda moje kolege i ja treba da napravimo plan za sledeći dan trening. Svako od nas vodi trening u trajanju od 1 sata. Na kraju dana su utakmice, gde se menjamo u odnosu na to da li smo šef trener ili asistent. Bitno je da umemo da funkcionišemo i prođemo u obe situacije. Navedeni moduli se završavaju za 1,5 godina kada ste ambiciozni.
Nakon toga moramo da radimo na najvišem nivou 1 i super ligi godinu dana, da bi mogli da izadjemo na diplomski. U tih godinu dana naši mentori dolaze ne najavljeni na treninge i utakmice. Gledaju nas i posle toga postavljaju pitanja u odnosu na rad, taktiku ponašanje i ostalo relevantno za trenerski posao.
NAkon godinu dana rada je diplomski ispit, koji traje nedelju dana. To je princip priprema (uvek je rad sa decom od 16-18 godina tih nedelju dana) gde se svih 6 tema primenjuje. Nov zadatak svaki dan i mentori koji nas prate 24 sata u našem radu i komunikaciji.
Na ovom delu jedan dan dobijamo obuku o komunikaciji sa novinarima, i posle svake večernje utakmice imamo interviju sa novinarima koji uopšte nisu naivni, jer oni imaju zadatak da postavljaju veoma neugodna pitanja, što je svakako jedan od testova. U mojoj grupi od 12 trenera, 7 je položilo. Mi koji smo polozili imamo pravo da idemo na Master Coach, a ostali opet moraju da rade 1 godinu da bi mogli ponovo da pokusaju da dođu do licence 1.
Master Coach je trenerska skola koja traje 2,5 godine. Relativno je skupa i zahtevna. Ali to, što je za mene bitno, koliko god mi svi mislili, bivši igrači, da sve znamo, i koliko god smo lako kritikovali naše trenere za taktičke ili druge greške, jednostavno ovde smo svi svesni da neznamo sve. Trenerski posao je veoma kompleksan, znanje je jedno, ali komunikacija, psihologija, fizicki deo koji ovde svaki trener mora da zna kako se radi, iako svi u klubovima imaju trenera za fizicku pripremu, naš zadatak kao šef trenera je da im kažemo šta želimo i kad šta želimo da radimo po tom pitanju.
Ja sam zavrsila prvu godinu, ponosna i srecna da sam u grupi sa sadasnjim trenerom ženske reprezentacije Danske Klaus Bruun i novim trenerom muške reprezentacije Nikolaj Jakobsenom, koji je trener Rhein –Necker Lowena.
U Danskoj ne treba, za sada, diploma Master Coach da bi radili u super ligi ili bili treneri reprezentacije, ali je svima nama u interesu da se usavršavamo, skupljamo i razmenjujemo iskustva i da dalje učimo…”
Koristim priliku da se zahvalim Olji što nam je izašla u susret i nadamo se da ćemo uskoro nastaviti sa novim informacijama iz danske škole rukometa.