sp-cirkovic

Finale SP iz ugla Đorđa Ćirkovića

Posebno zadovoljstvo imam što možemo podeliti i mišljenje o finalnoj utakmici i Đorđa Ćirkovića :

”Lopta ne laže!”

Francuska- Norveška, potpuno zasluženo. S jedne strane, domaćin Svetskog prvenstva i petosruki svetski prvak, a s druge najprijatnije iznenađenje prvenstava, ekipa koja je ulaskom u finale osvojila prvu medalju za norveški muški rukomet. Sam pogled na istorijsku dimenziju ovog susreta sugeriše pobednika.  Dakle, pariska pitalica glasi- Mogu li Vikinzi u Bersiju do čuda?

Komparativna analiza timskih statistika sutrašnjih finalista „kaže“ da ne bi bilo nikakvo čudo da Norveška pobedi.

Ukupan šut –    FRA 249/382 (65%); 6m 88/129,krilo 26/37, 9m 55/113, 7m 19/28                                                                 NOR 248/395 (63%); 6m 60/96, krilo 42/58, 9m 57/121, 7m 18/29

Kontanapad-              FRA 45/57      NOR 60/77

Asistencije-                 FRA 141          NOR 146

Tehničke greške-        FRA 84            NOR 73

Ššta ne piše u ovoj statistici? Kako reče Veselin Vujović po završetku prvog polufinalnog meče „Jedno je pričati i gledati,  a sasvim drugo je igrati protiv Francuza. Mnogo su jaki na terenu“. Dakle nigde ne piše koliko „bole“ ti kontakti francuske odbrane, odnosno koliko troše protivničke napadače. Takođe, ne postoji podatak koliko je puta odbrana „pomogla“, tako što je susedni igrač napravio prekid. Ne piše nigde da su Francuzi dobili svako drugo poluvreme  i da su procenti šuta protivnika padali kako se utakmica bliži kraju. Zatim ne piše da je samo jedan gol u polufinalu protiv Slovenije postignut u sadejstvu tri igrača, ostali golovi su postignuti isključivo kroz igru 1 na 1 i 2 na 2. Na tom meču skoro svi francuski bekovi su  postigli gol udarcem van 9m (bez kontakta) ali i tako što su izdržali duel (odmbrambeni igrač na leđima). Ovim podacima želim da naglasim ono što je za rukometnu  javnost možda i očigledno- Francuska je fizički besprekorno pripemljena ekipa. S druge strane jasno je (ne baš svima) da za njih pobeda nije događaj nego proces (zato oni i kada ništa ne valjaju nisu loši).

Turnirske okolnosti. Ovo nije samo finalni meč već deveti meč u 18 dana koliko traje turnir. U tom kontekstu nije zanemarljivo što će domaćin imati dan odmora više. Zatim, Norvežani su svoje polufinale sa Hrvatskom u energetskom smislu odigrali po principu „oll aut“ sa sve produžetcima i sa ogromnim slavljem koje je na parketu posle meča trajalo još 20 minuta.  Bjornesen (7:22) i Jondal (7:10) su proveli na terenu gotovo dva sata više od Ludovika Fabregasa (5:33), koji je francuski igrač sa najviše minuta na parketu.  Veliko je pitanje da li će ova mlada ekipa, koja će dve noći spavati sa srebrnom medaljom imati energije da je u nedelju oboji u zlato.

Taktički aspekt. Paradoksalno zvuči ali očekujem taktički veoma predvidljiv meč u kojem će obe ekipe početi sa 6-0 odbranom. Norvežani će tako i završiti meč, dok će Francuzi u jednom delu meča , verovatno „ponuditi“ i zonu 5-1. Ako Francuzi adekvatno odgovore na norveški kontranapad koji je vremenski-prostorno usklađen do savršenstva biće u ogromnoj prednosti jer pozicioni napad nije oružije koje će Norvežane odvesti do zlata. Ako  i Bergerud izgubi duel  protiv francuskih golmana mislim da ćemo gledati nezanimljivo finale.

Prvi put Karabatić nije u ulozi čovek-tim i čini se da su Remili, Dipanda, Port i Abalo (desna strana napada postigla skoro polovinu golova protiv Slovenije) napravili sjajan balans unutar tima.

Eventualni scenarijo za senzaciju: Bergerud mora da ima „noć skuplju vijeka“, kontarnapad Norvežana mora da donese 30% golova uz minimum tehničkih grešaka. Otvaranje utakmice mora da bude na strani Norvežana kako bi se psihološki pritisak na domaćina pojačao.  Centralni igrači odbrane moraju dobiti 9 od 10 duela 1 na 1. Ako pročitate negde izjavu pre meča da idu da uživaju u finalu sa domaćinom jer nemaju šta da izgube, znajte da će lagano izgubiti (posle meča svi govore da nije nikakvo uživanje igrati sa Francuzima). Ili si Viking ili nisi. Sve ostalo je skretanje pažnje.

Pun Bersi, tradicija, iskustvo, širi roster, manja energetska potrošnja do finala, veći taktički potencijal sve osim mojih simpatija je na strani Francuza. Uživajmo, jer kao što rekoh, lopta neće slagati.

P.S.  O društvenom tretmanu rukometnog sporta u Francuskoj, menadžmentu sportskog događaja, zarađenom novcu od organizacije, proširivanju baze…nekom drugom prilikom!”

vladan-jordovic

Finale SP – najava Vladan Jordović

SP dolazi do vrhunca. Ostala je da se odigra on najbitnija utakmica, da vidimo koja je najbolja reprezentacija na svetu!!! Vladan Jordović je podelio svoje mišljenje za sajt zajednice trenera:

Posle najave utakmica prvog dana, imam zadovoljstvo da sa vama, poštovane kolege,

podelim i utiske pred finalni susret. Trebaće sigurno vremena da se svima iz rukometnog sveta

saberu utisci, urade analize o prikazanom nivou rukometne igre, kao i nivou organizacije i spektaklu

kakav smo imali prilike da gledamo. Sa sigurnošću mogu da tvrdim, da je svima kojima je rukomet

u srcu, bilo „toplije“ oko srca ovog hladnog janura zbog svega demonstriranog tokom ovog

Svetskog prvenstva.

Pre nego što iznesem neka zapažanja o igri domaćina, kao prvog i očekivanog

finaliste, da se u par rečenica osvrnem i na kompletan turnir. Iskren da budem, nisam očekivao da

će nivo kvaliteta igre biti na viđenom nivou, imajući u vidu da je ovo treće veliko takmičenje u

jednoj godini. Razlog više za takvo očekivanje je činjenica da je ovo prvo veliko takmičenje u

novom olimpijskom ciklusu. No, bez obzira na pojavu mladih igrača, delimične smene generacija u

nekoliko reprezentacija, gledali smo kvalitetan turnir. Tokom takmičenja imali smo i iznenađenja i

neizvesnost. Od čudesne pobede Čilea, preko šokantne eliminacije Danske i Nemačke, do neizvesne

borbe Makedonije, Islanda i Tunisa za prolaz iz grupe. Šta tek reći o polufinalu između Norveške i

Hrvatske gde smo gledali i produžetke.

Nova pravila su potpuno implementirana u igri, o efektima će se pričati i ubuduće jer

su mišljenja sportskih stručnjaka podeljena. Zamena golmana u situacijama kod isključenog igrača

ili uopšte kod situacija 5-6, 5-5, 4-6 je nešto što su sve selekcije upotrebljavale i to skoro

konstantno. Videli smo i 7-5 u igri reprezentacije Norveške. Jedino je selektor Belorusije Ševcov

ovde ostao malo konzervativniji. Uspešnost ovog taktičkog elementa, upotreba sa ciljem produženja

napada i „trošenjem“ vremena, sa većom ili manjom dozom rizika i generalno uticaj na sam ishod

utakmice, sigurno će biti predmet podrobnih analiza odmah posle prvenstva. Što se tiče igre 7-6,

najviše toga smo videli kod reprezentacije Makedonije. Selektor Červar je najveći deo utakmica

igrao sa ovom taktičkom varijantom. Uglavnom smo gledali situaciju sa pivotmenima između

odbrambenih igrača broj 2i, te broj 4i5, a sa Lazarovim na srednjem beku. Ovim taktičkim

opredeljenjem reprezentacija Makedonije zadavala je velike probleme protivnicima. Selektor

Hrvatske reprezentacije Babić takođe je značajan deo vremena tokom utakmica igrao sa 7 igrača.

Doduše koristio je drugačiji model. Jedan pivotmen je stajao na uskoj a drugi na širokoj poziciji

kod bliže aut linije i nakon širokih zabadanja u pripremi i opterećivanja odbrane na toj strani, taj

pivotmen se brzo menjao. U igri ostalih reprezentacija se primena ovog elementa može podvesti

pod taktičko iznenađenje, koje se koristi u nekom kraćem vremenskom periodu ili kod nepovoljnog

rezultata kao „slamka spasa“.

Šta da kažem o Francuskoj reprezentaciji a da nije već rečeno ili viđeno? Još od vremena

Štoklana, nisu „ Galski petlovi „ imali takve levoruke igrače na desnoj napadačkoj strani. To je za

mene neka prva impresija. Raznovrsnost opcija sa Remilijem (1995), Dipandom (1988),

Porteom(1990), Dika Memom(1997) je neka nova snaga. Nije ih poremetila povreda Luke

Karabatića u ranoj fazi takmičenja. Taj deo tereta igre u odbrani na centralnoj poziciji preuzeo je

Fabregas. Domaćini su igrali pod pritiskom, u nekim utakmicama su protivnici bili u relativno

ravnopravnom odnosu sa njima (tri skandinavske selekcije, Norveška u grupi, potom Island i

naročito Švedska), pa ipak mirno, koristeći što iskustvo Narcisa i Karabatića, što snagu kolektiva,

došli do unapred očekivanog finala. Sve se menja, samo sistem ne. Izuzetna odbrana, igrači koji su

fantastični u igri 1-1 i za koje igra u takvim situacijama čak i u velikom prostoru ne predstavlja

problem, lako se uklapaju u zamišljene transformacije. Iz zonskog sistema, vrlo lako se prebacuju u

pritisak na pravaca dodavanja i tako sužavaju prostor za napadačku igru. Slično je i u napadu, osnov

igre je viđen i ranije ali ovog puta Dinar raspolaže sa nešto većim brojem bekova koji su opasni u

šutu sa spoljnih pozicija. Videli smo da je dosta rotirao, važnije igrače štedeo i raspoređivao

opterećenje. O fizičkoj pripremi francuskih igrača je mnogo toga rečeno. Sistem i fizička priprema

su nešto što je zajedničko sa njihovim protivnikom u finalu, selekciji Norveške.

Od 2011. godine naša reprezentacija je protiv tada formiranog „B“ tima Norveške odigrala tri

utakmice. Nekoliko igrača iz te mlade selekcije su danas nosioci igre u ovoj reprezentaciji.

Negovali su brzu igru koju danas vidimo, sa mnogo trčanja. Kondicioni trener koji je ranije radio u

Kilu, brine o fizičkoj pripremi na čestim okupljanjima koja praktikuju. To je samo još jedna potvrda

da iza velikih uspeha stoji veliki i planski uložen rad.

Uz želju da finale i balkanska borba za bronzanu medalju bude na nivou već viđenog, svim

kolegama šaljem puno pozdrava!”

Vladan Jordović’

fra-sp

Kakav preokret Slovenije za prvu medalju na SP (video poslednja 2 minuta)

Hrvatska vodi protiv Slovenije, u borbi za bronzanu medalju, nakon prvog poluvremena 18:13. Tako je uspela da demantuje sve koji su mislili da neće moći da se oporave od sinoćnjeg, šokantnog, poraza od Norveške. Uspeli su da imaju kontrolu tokom čitavog poluvremena. A koliko su bili usredsređeni govori podatak da su imali 5/5 iz kontranapada kažnjavajući skoro svaku grešku Slovenije, dok sa druge strane nijedan ”lak” pogodak nije imala Slovenija. Drugo poluvreme, a naročito poslednjih 13 minuta utakmice će se dugo prepričavati, nešto što je podsetilo na finale Lige šampiona Kilce – Vesprem. Jednostavno su Hrvati držali sve pod kontrolom, prednost je rasla iz minuta u minut da bi u 40. minutu bilo najvećih +8 (24:16). Sloveniju je tada u meču samo držao levi bek Grebenc., a onda su počeli pribegavati razigravanju pivotmena Blagtinšeka preko kojeg smanjuju na 26:21, ali Štrlek iz brzog centra ipak vraća na +6 (27:21) u 47′. A onda se zagrejao Bezjak do 50. minuta je smanjeno na 27:23, što primorava Babića da uzme tajm aut. No taj tajmaut je Vujović održao veliki motivišući govor koji je preporodio Slovence. Od 53. minuta su Hrtvati potpuno stali, jedva su se kretali po terenu, a Slovenija je kontranapadima smanjivala prednost. U 58. Cingesar izjednačuje na 29:29. Šebetić daje neku nadu 30:29, ali su ponovna dva napada Slovenaca koja je Bezjak osmislio su donela prednost 30:31. Hrvati nisu imali ideju u poslednjem napadu i bronzana medalja ide u Sloveniju, prva sa SP.

Stefanovic-Ivry1

”Balkanski derbi” za bronzu na SP

Posle veoma uzbudljivih polufinalnih utakmica, bez dana predaha, nastavlja se borba za 3. mesto i medalju na SP. Evo kako borbu za bronzu vidi Rastko Stefanović:

‘’Slovenija je u borbi za finale izgubila od domaćina Francuske 31:25, a Hrvatska nakon produžetaka od Norveške 28:25. Slovenci su u laganoj prednosti, jer su imali jedan dan više odmora, a to na takmičenju, koje traje već tri sedmice, mnogo znači. I u psihološkom pogledu je Slovenija u maloj prednosti, jer ako može da im bude uteha izgubili su od najjače reprezentacije na svetu. Sa druge strane igrači Hrvatske selekcije, posle ogleda sa  Norveškom su, sigurno, imali neprospavanu noć. Imali su Hrvati sve adute u svojim rukama (mnogo svojih sunarodnika na tribinama, naklonost sudija i sedmerac u poslednjoj sekundi…), ali Zlatko Horvat propušta priliku i odvodi meč u neizvesne produžetke. Na početku prvog produžetka Hrvatska je imala +2 , ali Norvežani nisu odustajali i zasuženo slave ulazak u svoje prvo finale na SP. Po mom skromnom mišljenju Slovenija je prikazala lepšu i lepršaviju igru na turniru i postoji velika želja da krunišu dugogodišnja ulaganja osvajanjem prve medalje na SP. Biće zanimljivo videti da li će se Hrvati psihološki dići i prikazati svoje pravo lice i pobednički mentalitet koji ih krasi godinama. U svakom slučaju  bronzana medalja dolazi u ’’našu ulicu’’, samo je pitanje da li kod prvih ili drugih komšija. ’’

ZT RSS - Сва права ѕаджана. Телефон: +381.64.882.72.83 Email: treneri(@)treneri-rss.rs Adresa: Тошин бунар 272, 11070 Нови Београд, Srbija.  Powered by S2S & PROWEB.