Velika mi je čast i privilegija da na sajtu zajdenice trenera RSS iznesemo mišljenje jednog od najboljih (po mnogima najboljeg) trenera Srbije svih vremena Zorana Tute Živkovića o tek završenom SP, ali i o započetim kvalifikacijama za EP. Poluparni ”Tuta” (tako ga valjda poznaje 95% ljudi na zemaljskoj kugli) se rado odazvao našem pozivu. Zoran Živković je prvo imao blistavu igračku karijeru, krunisanu olimpijskim zlatom 1972. u Minhenu, a nakon toga, Bogu hvala, još blistaviju trenersku karijeru. Prvo je bio saradnik Branislavu Pokrajcu na SP 1982 (sredbna medalja), i na OI 1984 (zlatna medalja). A Iza toga dolaze još veći uspesi, prvo kao trener Metaloplastike 1985. osvaja Kup evropskih šampiona, a 1986. je pokorio ceo svet kao selektor Jugoslavije krunišući zlatni niz jedne nezaboravne generacije. Nakon godina sankcija, ratova… ponovo predvodi, jednu novu generaciju na njihovom prvom velikom takmičenju, EP 1996, kada naš tim osvaja bronzanu medalju. Nakon manje pauze je na SP 1999 (trajalo dok je bombardovana Srbija) dovodi reprezentaciju do nezapamćenog uspeha – bronzane medalje. Pored naše, bio je selektor Egipta i Tunisa sa kojima je učestvovao na velikim takmičenjima, a ostaće zapamćen najveći uspeh Egipta na SP 2001. kada su osvojili 4. mesto. Tada je avion sa rukometašima u Kairu čekalo oko milion i po ljudi. Evo kako je legendarni Tuta video dešavanja na SP :

”SP je bilo zaista mesto na kojem su viđene veoma dobre utakmice. Nekoliko reprezentacija je iskoristilo priliku da podmladi svoje sastave nakon OI u Riju, kao što je Francuska uvela nekoliko veoma dobrih mladih igrača, a neke su opet došle u veoma iskusnim sastavima želeći da osvoje medalju. Moram istaći da mi se ne sviđa sistem takmičenja, gde reprezentacije koje su pobedile sve utakmice u grupnoj fazi, sa jednim slabim danom i porazom u 1/8 finala nisu uspele da se kvalifikuju u završnicu takmičenja kao što su Nemačka i Danska. Po meni su najlepši rukomet igrale Švedska, Danska (dok nije ispala) i Norveška. Oni su bili tehnički najdoteraniji, ”moderni” u  tranziciji, kontranapadu, sistemi u napadu su bili tačni, precizni, baš kao što ja volim. Što se tiče Francuske, ona je napravila očekivani rezultat, a ono što ih posebno krasi ,već godinama, je da najvažnije utakmice igraju najbolje, u ovom slučaju polufinalnu i finalnu utakmicu. Veoma mi se svidelo kako je Veselin Vujović pripremio Sloveniju za jedno veliko takmičenje. Selektorao je mlad tim sa velikom perspektivom i od njih se mogu očekivati veoma dobri rezultati na narednim takmičenjima. Hrvaska je igrala dobro do tog nesrećnog meča u 1/2 finalu. Utakmica za bronzanu medalju u kojoj su ispustili veliku prednost im je teže pala, ali to je sport i dešava se. Ono što je još interesantno na SP je bila primena novih pravila. Skoro sve repreznetacije su igrale 6/6 kada su imale igrača manje, 7/6, pa čak i 7/5. Neke reprezentacije su to igrale veoma dobro, ali se kod nekih videlo da to i nisu najbolje pripremile. Ova pravila daju mogućnost da praktično veliki deo meča igraš sa igračem više i da imaš prednost, ali u tim napadima treba dobro osmisliti napad i doći u šansu za postizanje gola da bi se nakon toga izvršila izmena i moglo kvalitetno da se brani. Sigurno je da će se u budućnosti to koristiti još više, ali treba očekivati i da se nađu adekvatna odbrambena rešenja za takve napade.”

Iskoritili smo priliku da gospodina Živkovića pitamo i o kvalifikacijama za EP :

”Poljska je na SP dovela veoma podmlađenu reprezentaciju iz mnogih razloga, i oni su bili jedna od retkih evropskih timova koji se nije kvalifikovao u najboljih 16. Sada ostaje da se vidi da li će Dušebajev vraćati iskusnije igrače, ili će nastaviti sa podmlađivanjem tima. Rumunija je pobedila obe utakmice i to rezultatski veoma lako sa 4//5 razlike. Vidi se da je trener Barselone, koji ih predvodi, uneo neke novine, nisam ih gledao, ali sam čuo da imaju nekoliko dobrih igrača, ali i da je prevaga bio golman. Što se tiče naše reprezentacije,ona je odigrala odličan meč u Poljkoj, ali je zaista bilo neočekivano da izgube u Nišu protiv Belorusije. Predstoje još 4 meča i ja mislim da uz dve pobede na domaćem terenu i jednu na strani možemo zauzeti drugo mesto ili da budemo najbolja treća koja će se kvalifikovati na EP. Imamo kvalitet da Rumuniju lii Belorusiju savladamo na gostujućem terenu i mislim da smo na dobrom putu.”

Koristimo priliku da se zahvalimo Zoranu Tuti Živkoviću na izdvojenom vremeu, da mu poželimo dobro zdravlje. Nadamo se da će i narednom periodu ponovo biti naš dragi gost.

Francuska – Norveska

Finale se ne igra, finale se pobedjuje.

Obogacena dolaskom mlade fantasticne generacije (Fabregas i Remili su dva od tri najbolja strelca a jos nemaju 22 godine) selekcija Francuske leti do finala na « svom Mundijalu » bodrena sa vise od 10 000 odusevljenih gledalaca u Nantu, vise od 15 000 u Parizu i blizu 30 000 u Lilu nikada prije vidjenom u rukometu.

Oplemenjena sa trenerskim dvojcem Dinart-Zil i mozda zadnjim velikim takmicenjem za dvojac Omejer-Narcis ostaje im da veceras u 17h30 prodju zadnju prepreku i popnu se na poslednju stepenicu.

Ocekivanja su velika a kako i ne bi bila. Budzet francuske rukometne federacije u 2017-oj godini je 24 miliona € (9 miliona € od sponzora) npr. 2006-e godine je bio 12 miliona € (3 mil. od sponzora) 2006-e godine je broj licenciranih igraca bio 350 000 a 2017-e godine je taj broj porastao na 550 000 licenciranih. Da bi bili sponzor reprezentacije minimalna suma je milion €. Sponzorima je zanimljivo sto su rukometasi pristupacni kao npr. kada zamole Nikolu Karabatica da potpise 100 majica on to uradi sa zadovoljstvom dok takav slucaj nije recimo sa fudbalerima.

Ne kazem da igraju pare ali jako je bitna struktura kao sto je imaju francuzi. Imaju proizvod lepo upakovan, da li u vidu prvenstva ili reprezentacije i to dobro prodaju. Dugogodisnji rad im se je isplatio.

Norveska reprezentacija je prvi put u velikom finalu na SP-u. Reprezentacija koja je dobila pozivnicu od IHF-a. Najveca zvezda je Sander Sagosen (21) koji je izabran za najboljeg srednjeg beka na EP-u 2016-e u Poljskoj momentalno igra u Danskom Alborgu a od sezone 2016/17 ce biti clan francuskog PSG-a. Jos jedan dokaz da u sport ne postoje stari i mladi igraci vec postoje samo dobri i losi (manje dobri). Da li je tako i na nivou reprezentacija ? « Stara » Francuska je sve osvojila a « mlada » Norveska nista. To cemo zaboraviti, a zaboraviti cemo i utakmicu u grupi gde su trikolori pobedili 31-28, zaboraviti cemo i sve statiske i cekamo veliko finale gde Francuzi nece dozvoliti, kao ni do sada, ciste suteve bekova iz idealnih pozicija. Jos jednom ce hteti pokazati snagu a mozda i svoju najbolju utakmicu, nosena publikom u prepunom Bersiju. Ili ce Sagosen, Mirhol i drustvo napraviti veliki pritisak na domacina i napraviti veliko iznenadjenje.

Da li moze norveska odbrana da zaustavi francusku tesku artiljeriju bekova i fizicki im se suprotstavi pa da iz te dobre odbrane razvija svoju brzu igru je vise pitanje za njihovog trenera Kristijana Bergea. Racunam da ce Norvezani prikazati veliku zelju i veliku utakmicu jer samo tako mogu parirati favoriziranim Francuzima. Morati ce da imaju nesto « vise » od igre. Sport je zanimljiv jer sedesavaju velika iznenadjenja a u stvari « finale se ne igra, finale se pobedjuje »

Posebno zadovoljstvo imam što možemo podeliti i mišljenje o finalnoj utakmici i Đorđa Ćirkovića :

''Lopta ne laže!"

Francuska- Norveška, potpuno zasluženo. S jedne strane, domaćin Svetskog prvenstva i petosruki svetski prvak, a s druge najprijatnije iznenađenje prvenstava, ekipa koja je ulaskom u finale osvojila prvu medalju za norveški muški rukomet. Sam pogled na istorijsku dimenziju ovog susreta sugeriše pobednika.  Dakle, pariska pitalica glasi- Mogu li Vikinzi u Bersiju do čuda?

Komparativna analiza timskih statistika sutrašnjih finalista „kaže“ da ne bi bilo nikakvo čudo da Norveška pobedi.

Ukupan šut –    FRA 249/382 (65%); 6m 88/129,krilo 26/37, 9m 55/113, 7m 19/28                                                                 NOR 248/395 (63%); 6m 60/96, krilo 42/58, 9m 57/121, 7m 18/29

Kontanapad-              FRA 45/57      NOR 60/77

Asistencije-                 FRA 141          NOR 146

Tehničke greške-        FRA 84            NOR 73

Ššta ne piše u ovoj statistici? Kako reče Veselin Vujović po završetku prvog polufinalnog meče „Jedno je pričati i gledati,  a sasvim drugo je igrati protiv Francuza. Mnogo su jaki na terenu“. Dakle nigde ne piše koliko „bole“ ti kontakti francuske odbrane, odnosno koliko troše protivničke napadače. Takođe, ne postoji podatak koliko je puta odbrana „pomogla“, tako što je susedni igrač napravio prekid. Ne piše nigde da su Francuzi dobili svako drugo poluvreme  i da su procenti šuta protivnika padali kako se utakmica bliži kraju. Zatim ne piše da je samo jedan gol u polufinalu protiv Slovenije postignut u sadejstvu tri igrača, ostali golovi su postignuti isključivo kroz igru 1 na 1 i 2 na 2. Na tom meču skoro svi francuski bekovi su  postigli gol udarcem van 9m (bez kontakta) ali i tako što su izdržali duel (odmbrambeni igrač na leđima). Ovim podacima želim da naglasim ono što je za rukometnu  javnost možda i očigledno- Francuska je fizički besprekorno pripemljena ekipa. S druge strane jasno je (ne baš svima) da za njih pobeda nije događaj nego proces (zato oni i kada ništa ne valjaju nisu loši).

Turnirske okolnosti. Ovo nije samo finalni meč već deveti meč u 18 dana koliko traje turnir. U tom kontekstu nije zanemarljivo što će domaćin imati dan odmora više. Zatim, Norvežani su svoje polufinale sa Hrvatskom u energetskom smislu odigrali po principu „oll aut“ sa sve produžetcima i sa ogromnim slavljem koje je na parketu posle meča trajalo još 20 minuta.  Bjornesen (7:22) i Jondal (7:10) su proveli na terenu gotovo dva sata više od Ludovika Fabregasa (5:33), koji je francuski igrač sa najviše minuta na parketu.  Veliko je pitanje da li će ova mlada ekipa, koja će dve noći spavati sa srebrnom medaljom imati energije da je u nedelju oboji u zlato.

Taktički aspekt. Paradoksalno zvuči ali očekujem taktički veoma predvidljiv meč u kojem će obe ekipe početi sa 6-0 odbranom. Norvežani će tako i završiti meč, dok će Francuzi u jednom delu meča , verovatno „ponuditi“ i zonu 5-1. Ako Francuzi adekvatno odgovore na norveški kontranapad koji je vremenski-prostorno usklađen do savršenstva biće u ogromnoj prednosti jer pozicioni napad nije oružije koje će Norvežane odvesti do zlata. Ako  i Bergerud izgubi duel  protiv francuskih golmana mislim da ćemo gledati nezanimljivo finale.

Prvi put Karabatić nije u ulozi čovek-tim i čini se da su Remili, Dipanda, Port i Abalo (desna strana napada postigla skoro polovinu golova protiv Slovenije) napravili sjajan balans unutar tima.

Eventualni scenarijo za senzaciju: Bergerud mora da ima „noć skuplju vijeka“, kontarnapad Norvežana mora da donese 30% golova uz minimum tehničkih grešaka. Otvaranje utakmice mora da bude na strani Norvežana kako bi se psihološki pritisak na domaćina pojačao.  Centralni igrači odbrane moraju dobiti 9 od 10 duela 1 na 1. Ako pročitate negde izjavu pre meča da idu da uživaju u finalu sa domaćinom jer nemaju šta da izgube, znajte da će lagano izgubiti (posle meča svi govore da nije nikakvo uživanje igrati sa Francuzima). Ili si Viking ili nisi. Sve ostalo je skretanje pažnje.

Pun Bersi, tradicija, iskustvo, širi roster, manja energetska potrošnja do finala, veći taktički potencijal sve osim mojih simpatija je na strani Francuza. Uživajmo, jer kao što rekoh, lopta neće slagati.

P.S.  O društvenom tretmanu rukometnog sporta u Francuskoj, menadžmentu sportskog događaja, zarađenom novcu od organizacije, proširivanju baze...nekom drugom prilikom!''